Град Приједор

Приједор је варошко насеље новијег доба, чија је ближа  околина била  насељена још у давна времена праисторије, крај саме ријеке Сане. На ширим просторима града евидентирана су налазишта  римских и средњевјековних насеља.  У околини Љубије пронађени су бројни споменици из римског доба који свједоче о насеобинама из тих времена и производње гвожђа, као и подаци да се гвоздена руда са приједорских копова, претопљена у топионицама, користила за ковање оружја римских легионара.

Приједор се први пут спомиње у документима крајем 17. вијека у писмима грофа Адама Баћанија за вријеме тзв. Бечког рата ( 1683 – 1699).  Веома брзо Приједор је постао значајан трговачко –  занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане,као и првој жељезничкој прузи изграђеној 1873. године.

Епидемије куге и колере нису заобишле ни наш град, као ни велики пожар ( 1882. године) у којем је град потпуно изгорио, па су аустријске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по којем је Приједор изграђен као савремено насеље.

Данас, Приједор је развијен урбани, трговински и индустријски центар, а уједно и добар домаћин неким познатим свјетским као и компанијама из Босне и Херцеговине. Према посљедњем попису становништва 2013. године, на подручју града Приједора је регистровано 97.588 становника.  Приједор је трећа највећа локална заједница у Републици Српској, послије Бања Луке и Бијељине, и седма највећа локална заједница у Босни и Херцеговини.

Град на Сани је такође и град богате традиције, умјетничког стваралаштва и културног насљеђа које је опредијелило и савремени развој града у овој области. Када је далеке 1885. године основано Српско пјевачко црквено друштво „Вила“, мало ко је тада могао наслутити да ће из њега касније развити позоришна и музичка дјелатност на чијим ће темељима израсти Позориште Приједор, Музичка школа и хорови СКУД-а „Младен Стојановић“ и СПД „Вила“.